Lewis Carroll - Alisa u zemlji čuda

Voliš li me?" upita Alisa.
"Ne, ne volim te!" odgovori Beli Zec.
Alisa se namršti i spoji ruke, kao što je to radila kad god se osećala povređeno. "Vidiš?" odgovori Beli Zec. "Sad ćeš početi da se pitaš šta te čini tako nesavršenom i šta si pogrešila pa te ne mogu voleti makar malo. Znaš, zato te ne mogu voleti. Neće te uvek voleti, Alisa, biće dana kada će drugi biti umorni i dosadni, kada će im glava biti u oblacima i kada će te povrediti. Jer ljudi su takvi, nekako uvek uspeju da povrede jedno drugom osećanja, bilo nepažnjom, nesporazumom ili konfliktima sa samim sobom. Ako ne voliš sebe, makar malo, ako ne stvoriš oklop od ljubavi prema sebi i sreće oko svog srca, sitne dosade koje ti drugi prirede postaće smrtonosne i uništiće te. Prvi put kad sam te video, sklopio sam pakt sa samim sobom: 'Izbeći ću da te volim dok ne naučiš da voliš sebe.'" 

Stanislav Vinaver - Mi se čudno razumemo

Mi se čudno razumemo
k’o dva bola, k’o dva vala
k’o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I svi stari snovi, evo
polagano nadolaze
k’o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev’o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.

Azra - Ljudi samoće

Netko me voli

Sanja o meni

Gleda me kradom

Ali ne znam tko

Netko me voli

Dok lutam gradom

Prelazi cestu

Isto kao i ja

Zavirujem u gomilu

Promatram svijet

Netko me traži

Ali ne znam gdje

Netko me voli

Dušu mi nudi

Netko je stranac

Isto kao i ja

Produži dalje

Neonska sjeno

Izdaje te

Želja u očima

Večeras se ponovo

Raspitaj za me

Stavi ruke u džepove

I kreni, kreni u noć

Miroslav Mika Antić - Poslednja bajka

Ušunjam se u tvoj jastuk da ne znaš,
ušunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noć,
a pre no sto se probudiš ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima mali smotuljak jutra,
jer drugo ništa i ne znam,
samo se u jutro razumem i raznosim ga kao mlekarice mleko,
kao pekari kifle,
kao poštari pisma velikom belom kočijom
koja neću da ti kažem kako se zove,
ali sama ćeš se setiti.

Vasko Popa - Velegradska pesma

Kaže mi onomad moja žena
Za koju bih sve učinio
Volela bih da imam
Jedno malo zeleno drvo
Da ulicom trči za mnom

Arsen Dedić - Trg heroja

Pamtim taj ulaz, kuću s tri balkona

I mutno svjetlo na stubištu u dnu

U prizemlju je bila gostiona

Tu sam jednom upoznao nju

Gleda me blijedo, nepoznato lice

Kroz mokro staklo, nejasno, u snu

Zvono bez glasa, krletka bez ptice

Ona više ne stanuje tu

Ona je često mijenjala adrese

I nema za vas poruke

Ne, nemam ništa da joj se prenese

U vrtu zrele jabuke

Bila je jesen šezdeset i osme

I ništa poslije o njoj ja ne čuh

Trgom heroja šeću samo sjene

Ona više ne stanuje tu

Miroslav Antić - Ekspres za Sever

Možda niko nije umeo da te želi ovako kao ja noćas.
Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.
Sa nosom dečački prilepljenim uz okno vagona,
nejasan samom sebi kao oproštajno pismo padavičara,
i čudno uznemiren toplinom kao razmažen pas,
putujem, evo, putujem,
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu noć na svetu,
da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.
Da malo nemam plan.
Da imitiram klavijature,
liftove i okean.
Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.