"Kao što svako može da vam kaže, nisam baš dobar čovek. Ne znam pravu reč. Oduvek sam se divio lupežima, odmetnicima, kurvinim sinovima. Ne volim glatko izbrijane momke sa kravatom i dobrim poslićem. Volim očajnike, ljude razbijenih zuba, razbijenog duha i razbijene sudbine. Takvi me interesuju. Puni su iznenađenja i eksplozija. Volim i propale žene, pijane kurve što psuju, zarozanih čarapa i razmazane šminke. Zanimaju me perverznjaci, a ne sveci. Mogu da se opustim s klošarima, jer sam i sam klošar. Ne volim zakone, morale, religije, pravila. Ne volim da me oblikuje društvo..."
"TV pomaže bračnim parovima da podnose jedno drugo a da ne moraju da razgovaraju."
*
"Ljubavnici treba da prekinu na vrhuncu strasti, a ne da čekaju da strast prestane."
*
"Nije interesantno povrediti nekoga ko vam ništa ne znači."
"Čudna je stvar, ali kad bi se preživeli samo upola brinuli o mrtvacima dok su živi, kao što se brinu onda kad ovi od toga nemaju nikakve koristi, mrtvi bi se sigurno rado odrekli najskupljeg mauzoleja - no, takav je čovek: stvarno ceni samo ono što nema."
"Ako ljubav, radost, toplotu i slast ja sam sobom ne nosim - neće mi ih ni drugi dati. A ja, sa srcem punim blaženstva, neću drugoga usrećiti ako on stoji predamnom hladan i bez snage."
"Videću je!" kličem u zoru kada se probudim... i onda za čitav dan nemam nikakvu drugu želju! Sve, ali sve, tone u to jedno očekivanje. "
"Dvoje ljudi koji se vole, nekad se podnose bolje, nekad slabije, a nekad se ne podnose. To je tako. Koliko često smeju da izbijaju svadje – za to ne postoji norma. Nije uostalom ni reč o tome da li se ljudi podnose, već o tome da li se trpe… O tome, da li trpe jedan drugog kao što trpi svoj svoga ili se ne trpe jer nisu sa sebi sličnim… O tome, da li odustaju od onoga što ih deli ili se toga i dalje drže…"
"Da deca ne znaju zašto neku stvar hoće - u tome se slažu svi visokoučeni majstori; ali da i odrasli posrću na ovoj zemlji kao deca, da kao deca ne znaju od kuda dolaze i kuda idu, da kao deca rade bez pravih svrha, da njih - kao i decu - rukovode s pomoću biskvita, kolača i brezove šibe, to niko ne voli da veruje, a ja bih rekao da se to prosto rukama može opipati!"
"Volim beogradske ulice... volim beogradske novine, ujutro, kada još mirišu na svežu, tek otisnutu štamparsku boju. Prelistavam ih uz prvu kafu, pa ako su vesti loše (a obično jesu) i izgledi na budućnost - sumorni, ja natrag u krevet. Šta da radim u jednom takvom danu? Nisam neophodan!"
