2015 READING CHALLENGE

Nikol Kraus "Velika kuća"

"Ima trenutaka kada i ljubaznost neznanca samo pogoršava stvar jer čovek shvati koliko mu je ta ljubaznost očajnički potrebna, a da je njen jedini izvor - neznanac."

Nikol Kraus "Velika kuća"

"Ne pretvaram se da znam koliko je toga moja majka gušila u sebi. Kako su godine prolazile nije više mogla da krije svoju klonulost, ali slabo je odavala išta o vremenskim prilikama i saobraćaju u svom unutrašnjem životu. No znala sam da neki nepokorni deo majčine radoznalosti i gladi nikada nije potonuo, koliko god ona ponekad poželela da jeste. Uvek je tu bila mala hrpa knjiga kraj njenog kreveta kojima se okretala čim bi svi zaspali. Mnogo je godina prošlo dok sam uopšte povezala tu ljubav moje majke prema knjigama s mojom sopstvenom, jer sam, iako su se neke knjige uvek vukle po kući, retko kad viđala svoju majku kako čita, sve dok nije ostarila pa imala više vremena. Jedini izuzetak bile su novine, koje je pomno čitala od prve do poslednje stranice, kao da traži vest o nekome koga je davno izgubila."

Nikol Kraus "Velika kuća"

"Više nego iko drugi koga znam, Lote je bila voljna da živi u stanju večitog nerazumevanja."
"Prvi put mi je palo na pamet da možda nisam dobro razumeo Lote. Sve te godine sam mislio da su njoj potrebni uredan život, rutina, kolotečina koju ne remeti ništa neuobičajeno, a možda je istina zapravo bila potpuno suprotna. Možda je ona sve vreme čeznula da nešto naiđe i razbije sav taj brižljivo uspostavljeni red, brzi voz kroz spavaću sobu ili klavir koji pada s neba, i što sam se ja više upinjao da je zaštitim od neočekivanog, to se ona sve više gušila, divlje čeznula, sve dok to nije postalo nepodnošljivo."

Nikol Kraus "Velika kuća"

"Čudan dečak, koji je od početka rastao na unutra. Kad bismo te nešto pitali, ponekad smo odgovor morali da čekamo pola dana. Bože sačuvaj da ti uzvratiš bez razmišljanja, dok nisi potpuno ubeđen šta je pravi odgovor. U trenutku kada taj odgovor stigne, niko više ne bi znao o čemu pričaš. Kada si imao četiri godine počeo si s tim napadima. Bacakao bi se po podu, udarao pesnicama i lupao glavom, i bacao sve po sobi. Često je to bilo kad nešto nije po tvome, ali ponekad bi te nešto sitno i potpuno neočekivano raspametilo, magični flomaster čiji poklopac niko nije mogao da nađe, sendvič isečen napola po sredini a ne po dijagonali. Tvoja vaspitačica je zvala da izrazi svoju zabrinutost. Tvrdoglavo si odbijao da učestvuješ u grupnim aktivnostima. Sedeo si po strani, držeći se podalje od ostalih kao da su leprozni, i pretvarao se da ne razumeš šta ti govore kada bi ti se obratili. Nikada se nisi smejao, rekla je, a kada si plakao, to nije bilo kratko cmizdrenje ili kenjkanje kao kod druge dece, plakanje koje se moglo uslišiti, umiriti. Ti si bio neutešan. U tvom slučaju bilo je to nešto egzistencijalno."

Nikol Kraus "Velika kuća"

"Postoji zabluda da snažna osećanja iz mladosti s vremenom postaju blaža. Nije istina. Samo naučiš da ih kontrolišeš i suzbijaš. Ali ona ne jenjavaju. Jednostavno se skriju i talože na nekim povučenim mestima. I kad čovek slučajno upadne u neki od tih ponora, bol je stravičan. Sada takve male ponore nalazim svuda oko sebe."
"Kako to izgleda, pitao sam te jednom, biti čovek čiji su principi toliko uzvišeni da niko ne može da ih dosegne? Ali ti si mi samo okrenuo leđa, kao što si okretao leđa svakome ko bi te izneverio svojom nedoraslošću zadatku."

Nikol Kraus "Velika kuća"

"Ne, nikako nisam mogao da znam šta je nosila duboko u sebi. Ali polako sam pronalazio uporišta. Kad bi je povredilo nešto što sam rekao ili uradio, ili češće što nisam uradio ili rekao, odjednom bi postala prijateljski nastrojena, iako je to bilo nekakvo glazirano prijateljstvo, prijateljstvo dvoje ljudi koji su se zadesili jedno kraj drugoga na dugom putovanju autobusom na koje se samo jedno od njih setilo da ponese hranu. Nekoliko dana kasnije desila bi se neka sitnica - zaboravio bih da vratim kutiju s čajem na policu, ili bih ostavio čarape na podu, i ona bi eksplodirala. Silina i raspon njenog gneva bili su šokantni, i jedina moguća odbrana bila je da ostanem potpuno nepomičan, i uporno ćutim sve dok najjači udar ne prođe i ona ne počne da se povlači u sebe. U tom trenutku nastupio bi slom ili otvaranje. Trenutak prerano, i umirujući gest samo bi dolio ulje na vatru; trenutak prekasno, i već bi otpuzala u sebe i zalupila vrata, nastanivši se u toj mračnoj odaji u kojoj je mogla da preživi danima ili čak nedeljama razmenivši sa mnom samo poneku reč. Trebale su mi godine da ubodem taj trenutak, da naučim da ga ugledam kad nailazi i zgrabim ga, spasavajući nas oboje te tišine koja kažnjava.
Bolelo me je što nije osećala da može sa mnom to da podeli, ali znao sam da bi je zabolelo još više kad bi znala da sam otkrio ono što joj nije bila namera da pronađem. Mislim da je fundamentalno odbijala da je iko upozna. Ili se gnušala toga koliko je i žudela za tim. To je vređalo njen osećaj slobode. Ali prosto nije moguće samo spokojno gledati osobu koju voliš i zadovoljiti se time da je posmatraš nimalo je neshvatajući. Osim onome koga čini srećnim da se divi i obožava, ali ja nisam taj. U srcu svakog naučnog rada jeste potraga za obrascima. Pomisližete da je bezdušno priznati da sam naučnički pristupio sopstvenoj ženi, ali mislim da onda ne razumete šta pokreće pravog naučnika: tu i tamo osećam kao da hodam po ivici.. nečega, što jedva da mogu da izgovorim a da ne zvučim smešno, samo da bi se potom okliznuo i našao u rupi dublje nego ikad, i tek tamo u mraku, iznova bih u sebi pronalazio divljenje za sve što je tako dosledno mrvilo moje samopouzdanje."

Nikol Kraus "Velika kuća"

"Pustila sam Betovenov gudački kvartet u a-molu, komad koji sam volela još otkad mi ga je bivši dečko sa koledža prvi put pustio u svojoj sobi u domu. Još se sećam okruglastih kvrga na njegovoj kičmi kada se sagnuo nad gramofonom i lagano spustio iglu. Treći stav je jedan od najosećajnijih ikad napisanih muzičkih komada, nikad ga nisam slušala a da ne osetim kao da me je na ramena podiglo neko džinovsko stvorenje koje putuje spaljenim predelima svih ljudskih osećanja. Kao ni bilo koju muziku koja me duboko dira, nikada ga ne bih slušala ako je neko u blizini, kao što ne bih nikome pozajmila knjigu koju naročito volim. Sramota me je ovo da priznam, jer znam da otkriva neki osnovni nedostatak, sebičluk u mojoj prirodi, i svesna sam da je to suprotno nagonu većine, koju strast prema nečemu vodi u želju da to podele ne bi li raspalili sličnu strast kod drugih, i da bih bez prateće koristi od tog entuzijazma živela u neznanju za toliko knjiga i silnu muziku koju najviše volim, među kojom je i treći stav Opusa 132, koji me je prosto poneo jedne prolećne noći 1967. Umesto da raste, moje lično zadovoljstvo uvek se nekako umanjivalo kad bih pozvala nekoga da se priključi, osetila bih da se kida intimnost koju sam sa delom uspostavila, narušava privatnost. A najgore mi je kada neko uzme primerak knjige kojom sam trenutno zaokupljena i počne da je lista."

Nikol Kraus "Velika kuća"

source

"Taj naš poljubac bio je otrežnjujući. Nije da je poljubac bio loš, ali bio je samo znak interpunkcije u našem dugom razgovoru, primedba u zagradi stavljena kako bismo jedno drugom potvrdili duboku naklonost, obiostranu ponudu za prijateljstvo, koje je neuporedivo ređe od seksualne strasti pa čak i od ljubavi."

Obaveštenjce - moja nova strana na Tumblru

Moja strana na Tumblru koju možete da pratite ako imate nalog, ili posetite - ako isti nemate. Tematski je slična ovoj, s tim što sam tamo akcenat dala samom pisanju, svima koji pišu i piščevim mukama.. Galerija slika i citata.

http://howaboutwriting.tumblr.com

"Stalker" Tarkovski

- Umukni! Providan si! Nije te briga za ljude! Samo zarađuješ novac koristeći našu čežnju! Nije stvar u novcu. Ti ovde uživaš, ti si ovde bog otac! Ti, licemerna gnjido, odlučuješ ko će živeti, a ko će umreti. On još odabira!Sada shvatam zašto stalker ne ulazi sam u sobu. Vi se ovde opijate vlašću, tajnom, autoritetom! Kakve tu još mogu biti želje?
-  Nije istina! Vi.. vi se varate! Stalker ne sme da uđe u sobu, stalker ne sme da uđe u Zonu u cilju koristi. Da, u pravu ste, ja sam gnjida. Nisam ništa uradio u ovom svetu, niti išta mogu. Jai  ženi nisam mogao ništa dati. Čak ni prijatelje ne mogu imati. Ali ne oduzimajte mi moje! Meni su i  tako sve odneli tamo iza bodljikave žice. Sve moje je ovde. Shvatate li? Ovde, u Zoni! Moja sreća, moja sloboda, dostojanstvo, sve je ovde! Dovodim ovde ljude poput mene, nesrećne i izmučene. Ljude koji nemaju čemu da se nadaju. A ja im mogu pomoći! Niko im ne može pomoći, samo ja, gnjida, mogu! Od sreće spreman sam da zaplačem, što mogu da im pomognem. I to je sve. Više mi i ne treba.
 - Ne znam.. može biti. Sve jedno, izvini, samo…ti si zaista jurodiv! Nemaš pojma šta se ovde radi. Zašto misliš da se Bodljikavo Prase obesio?
-   Zbog Zone.. došao je ovde u cilju koristi. Brata je izgubio zbog novca.
-   Znam, znam… ali zašto se obesio? Zašto nije došao još jednom, ne za pare, vež za brata? Kao pokajanje.
-  Hteo je… ne znam. Za nekoliko dana se obesio.
-  Shvatio je da se ovde ne ispunjavaju obične želje, već samo one skrivene, a ne nešto što možeš vikati iz sveg glasa. Ovde se događa samo ono što je u skladu sa tvojom prirodom, tvojom suštinom, o čemu ništa ne znaš. Ali ona je u tebi, i ceo život upravlja tobom! Ništa ti, nisi shvatio. Nije pohlepa savladala Bodljikavo Prase. On bi po ovom mulju na kolenima puzao da vrati brata! A dobio je samo gomilu novca i ništa drugo. Zato što on to jeste. A savest, duševna patnja, to je sve izmišljeno. Shvatio je to i obesio se. Ja ne idem u tvoju sobu. Nežu svoje đubre nikome na glavu da prosipam. Čak ni tvoju. A onda, kao Bodljikavo Prase, u omču da uđem. Radije ću se u svojoj vili opijati tiho i mirno. Ne, veliki zmaju, lose se ti u ljude razumeš, ako takve poput mene u Zonu vodiš. 

"Stalker" Tarkovski

“Čudo je van empirizma.”
“Cveće opet cveta, ali iz nekog razloga ne miriše.”
“Nije me briga za čovečanstvo. Od vašeg čovečanstva, interesuje me samo jedan čovek – ja. Bez obzira vredim li nešto, ili sam govno kao i svi ostali.”
“U raspravama se rađa istina. Prokleta bila!”
“Čovek piše zato što se muči, sumnja. Sve vreme mu je potrebno da dokazuje sebi i drugima, da je on neko. Da vredi. A ako znam sigurno da sam genije? Zašto bih onda pisao? Zbog čega?”
“Očigledno postoji princip. Ne čini ništa što ne možeš popraviti.”

"Šindlerova lista"

Oskar Šindler: Moć je kada imamo apsolutno pravo da ubijemo, ali mi nećemo.
Amon Goet: Stvarno misliš da je to moć?
Oskar Šindler: Recimo... čovek ukrade nešto, dovedu ga pred cara, a on se baci na kolena i moli za život, iako sasvim sigurno zna da će biti pogubljen. A carga tada oslobodi! Tog bezvrednog čoveka oslobodi, tek tako - pusti ga da ide...
Amon Goet: Ja mislim da si pijan i da ne znaš šta pričaš.
Oskar Šindler: To je moć, Amone. To je prava moć.

"Stalker" Tarkovski

- Još jedan eksperiment. Eksperimenti, činjenice, istina – u krajnjem slučaju. Činjenice vise ne postoje. Pogotovo ovde. Sve je ovo nečiji idiotski izum. Ne osećate to? Ali vi, naravno, morate otkriti čiji izum. A zašto? Kakve koristi od vašeg znanja? Ko će imati grižu savesti zbog toga… Ja? Ja nemam savest. Imam samo nerve. Neki gad mi se naruga – rana. Drugi me pohvali – opet rana. Uložiš dušu, srce – proždiru i dušu i srce. Gadost izneseš iz duše – proždiru gadost. Oni su svi pismeni. Svi pate od manjka osećaja. Muvaju se naokolo, žurnalisti, redaktori, kritičari, gomila žena. I svi traže: “Daj, daj!” Kakav sam ja dođavola pisac, ako mrzim pisanje?Ako je to za mene mučenje, bolno, sramno zanimanje, kao stiskanje hemoroida. Nekad sam mislio da će nekome biti bolje od mojih knjiga. Ne, nikome ja ne trebam! Dva dana po mojoj smrti, počeće da žderu nekog drugog. Mislio sam da ih prevaspitavam, ali su oni mene prevaspitali po svojoj slici i prilici. Budućnost je bila samo produžetak sadašnjosti, a sve promene nazirale su se u daljini za horizontom. Sada se budućnost spojila sa sadašnjošću. Zar su oni spremni za to? Ne žele ništa da znaju! Oni samo žderu!
- Eh, kako ste srećni.. bože moj, pa sada ćete živeti sto godina!
- A zašto ne večno?- Eh, kako ste srećni.. bože moj, pa sada ćete živeti sto godina! - A zašto ne večno?

"Stalker" Tarkovski

"Neka se ostvari sve što je zamišljeno. Neka poveruju. I neka se ismevaju nad svojim strastima. Jer, to što nazivaju strašću nije neka duševna energija, već samo trenje između duše i spoljnog sveta. A najvažnije, neka veruju u sebe, neka se osećaju bespomoćno kao deca, jer, slabost je velika, a snaga je ništa. "

Ingmar Bergman "Divlje jagode"

"Stalker" Tarkovski

- Shvatate li šta će se desiti ako svi poveruju u tu sobu? I kada svi nagrnu ovamo. Samo je pitanje vremena. Ako ne danas, onda sutra! Na desetine, hiljade njih! Neostvareni imperatori, veliki inkvizitori, fireri, samozvani dobročinitelji ljudskog roda! A doći će, ne zbog novca ili inspiracije, već da bi promenili svet!
- Ja takve ne dovodim ovamo. Mislite da ja to ne razumem?
- Šta vi možete razumeti! Nijedan stalker ne zna šta oni koje vodi, nose sa sobom i šta odnose odavde. A broj neobjašnjivih zločina je u porastu. Nije li to vase delo? Uzmite zaverenike u vojsci, ili mafiju u vladi, nisu li svi oni vaši klijenti? A laseri i sve te super bakterije, sva ta gadost do nekog vremena sakrivena u sefovima?
- Prekinite sa tim sociološkim prolivom! Da li zaista verujete u te bajke?
- U one dobre, ne. A u strašne – naravno!
- Okanite se, okanite…
- Ne može biti u čoveka takve mržnje ili ljubavi koja bi se proširila na cello čovečanstvo! Dobro… novac, žena, možda želja da šefa zgazi auto, to mogu razumeti. Ali vladati svetom! Pravedno društvo! Božje carstvo na zemlji! To nisu samo želje već ideologija, delovanje, koncepcije. Nesvesno saosećanje još nije spremno za realizaciju. Kao obična instinktivna želja.
- Zar može biti sreće na račun nesreće drugih?
- Ja savršeno jasno vidim da ste smislili da uništite čovečanstvo dobrim delima. Jas am savršeno spokojan za vas i za sebe, a tim vise i za čovečanstvo. Zato što vi nećete ništa postići. U najboljem slučaju, dobićete Nobelovu nagradu. Ili ćete pre dobiti nešto sasvim besmisleno, nešto na šta niste ni pomislili. Na primer, telefon… Sanjaš o jednom, a dobiješ nešto sasvim drugo. Ja vas razumem. Teško detinjstvo, okolina… ali nemojte se zanositi, ja vam neću oprostiti.- Ja takve ne dovodim ovamo. Mislite da ja to ne razumem?- Šta vi možete razumeti! Nijedan stalker ne zna šta oni koje vodi, nose sa sobom i šta odnose odavde. A broj neobjašnjivih zločina je u porastu. Nije li to vase delo? Uzmite zaverenike u vojsci, ili mafiju u vladi, nisu li svi oni vaši klijenti? A laseri i sve te super bakterije, sva ta gadost do nekog vremena sakrivena u sefovima? - Prekinite sa tim sociološkim prolivom! Da li zaista verujete u te bajke?- U one dobre, ne. A u strašne – naravno!- Okanite se, okanite… - Ne može biti u čoveka takve mržnje ili ljubavi koja bi se proširila na cello čovečanstvo! Dobro… novac, žena, možda želja da šefa zgazi auto, to mogu razumeti. Ali vladati svetom! Pravedno društvo! Božje carstvo na zemlji! To nisu samo želje već ideologija, delovanje, koncepcije. Nesvesno saosećanje još nije spremno za realizaciju. Kao obična instinktivna želja. - Zar može biti sreće na račun nesreće drugih?- Ja savršeno jasno vidim da ste smislili da uništite čovečanstvo dobrim delima. Jas am savršeno spokojan za vas i za sebe, a tim vise i za čovečanstvo. Zato što vi nećete ništa postići. U najboljem slučaju, dobićete Nobelovu nagradu. Ili ćete pre dobiti nešto sasvim besmisleno, nešto na šta niste ni pomislili. Na primer, telefon… Sanjaš o jednom, a dobiješ nešto sasvim drugo. Ja vas razumem. Teško detinjstvo, okolina… ali nemojte se zanositi, ja vam neću oprostiti.

Nebo nad Berlinom, Vim Venders & Piter Handke

Džo Hil "Rogovi"

“Merin mu je češće telefonirala i slala mailove, pretvarajući se da želi da vidi kako je. Ili je možda zaista mislila da to radi zbog toga. Li nije potcenjivao sklonost prosečnih ljudi da zavaravaju sami sebe u vezi sa sopstvenim namerama.”

 “Samo đavo voli ljudska bića onakva kakva ona jesu i raduje se njihovim lukavim prevarama, besramnoj radoznalosti, nedostatku samokontrole, njihovom porivu da prekrše pravila i spremnosti da prodaju svoju besmrtnu dušu za jedan kres. Đavo zna da samo oni hrabri, koji rizikuju dušu zbog ljubavi – imaju pravo na dušu, čak i ako Bog ne misli tako.”

 “Ti i tvoj magični svet. Kres može samo da bude kres. Ne mora biti transcendentalno iskustvo koje će ti izmeniti život.”

 “Ig se delimično sežao onoga što mu se dogodilo dok je bio ispod površine vode. Ono što mu se urezalo u pamćenje je potmula, zagušujuća buka i vrtlog koji ga je vukao nadole. Imao je osećaj da je upao u strahotnu bujicu izgubljenih duša i da je, lišen svakog postojećeg poretka, prognan sa zemlje nazad u prvobitni haos. Bio je prestravljen pomišlju da nas to čeka nakon smrti. Bio mu je oduzet ne samo život već i bog, ideja boga, nada, razum, verovanje da se stvari dešavaju s razlogom, da uzrok prethodi posledici.”

Dž. D. Selindžer "Lovac u raži"

Frederik Begbede "99 Franaka"

credits: Alberto Ruggieri

"Zašto svi jurimo za lepotom? Zato što je svet toliko ružan da ti se od njega povraća. Želimo da budemo lepi jer želimo da budemo bolji. Jedina ideologija koja nam je preostala jeste estetska hirurgija. Svi imaju ista usta. Svet je užasnut perspektivom ljudskog kloniranja, iako to već postoji ii zove se plastic-surgery."

"Juri za lepim devojkama zato da ne bi morao da se zapita zašto to radi. Na to pitanje vrlo dobro zna odgovor - radi to zato da ne bi morao da ostane samo sa jednom."


"Kad jedan advertajzer umre, ne dešava se ništa, samo ga zameni živi advertajzer."

Frederik Begbede "99 Franaka"

credits: Alberto Ruggieri

"Problem modernog čoveka nije pokvarenost. Naprotiv, kada se uzme sve zajedno, on više voli da bude dobar. Dosada ga užasava, iako nema ništa konstruktivnije od dobre dnevne doze tajm auta, smornih trenutaka, gnjavaža koje čoveka parališu, bilo da to doživljava u samoći ili društvu. Oktav je to shvatio: pravi hedonizam je dosada. Samo nam dosada omogućava da uživamo u trenutku, iako svi rade upravo suprotno: da se ne bi dosadjivali, zapadnjaci beže od sebe samih preko posrednika u vidu televizije, bioskopa, interneta, telefona, video igara, časopisa. Nisu nikada usredsredjeni na ono što rade, njihovo bivstvovanje je negde drugde - kao da je nečasno biti zadovoljan činjenicom da se živi ovde i sada. Kad smo pred televizorom ili pred nekim interaktivnim sajtom, kada pričamo mobilnim ili igramo plejstejšn, tada ne živimo. Daleko smo od mesta na kome smo. To možda nije smrt, ali nije ni život. Bilo bi zanimljivo izračunati koliko sati dnevno provodimo tako, daleko od trenutka u kome smo. Dalje od mesta na kome smo. Zbog svih tih mašina postaćemo odsutni pretplatnici, i biće nam veoma teško da se oslobodimo etikete. Svi oni što kritikuju društvo spektakla imaju televizor kod kuće. Svi oni što preziru potrošačko društvo imaju kreditnu karticu. Situacija je zamršena. Od Paskala na ovamo, ništa se nije promenilo: čovek i dalje beži od svoje strepnje u zabavu. Samo što je zabava postala toliko sveprisutna da je zamenila boga. Kako pobeći od zabave? Suočiti se sa strepnjom.

Svet je nestvaran, osim kad je smoran."

Frederik Begbede "99 Franaka"

"Gebels je bio iskusan konceptualni urednik: "DEUTCHLAND UBER ALLES", "EIN VOLK, EIN REICH, EIN FUHRER", "ARBEIT MACHT FREI"... setite se toga uvek. Sa reklamom nema šale. Nema velike razlike izmedju "konzumirati" i "uništiti".  

"Ono što mene nervira, dragi moj Gucche, jesu praznici koje je reklama izmislila da bi naterala ljude da troše: preko glave mi je da gledam svoju porodicu kako upada u klopku, pa slavi Christmas - iako je Božić Bata izmišljotina jednog američkog distributivnog lanca - ali Praznik majki koji je izmislio maršal Peten, pa Praznik očeva, Praznik baki koji je izmislio istoimeni kafić, Noć veštica, Sveti Patrik, Sveti Valentin, Pravoslavna Nova godina, Kineska Nova godina, Dan veštačkog šećera, sastanci na temu plastičnih kutija, sve su to same gluposti! Uskoro će kalendar biti pun marki: svece će zameniti 365 logoa!"

Frederik Begbede "99 Franaka"

credits: Alberto Ruggieri

"Zovem se Oktav i oblačim se u APC. Pravim reklame: da, zagadjujem univerzum. Ja sam onaj tip koji vam prodaje govna. Onaj što vas tera da sanjate o stvarima koje nikada nećete imati. Uvek plavo nebo, nikad ružne ribe, savršena sreća, retuširana u fotošopu. Slike nad kojima se balavi, muzika u pozadini. A kada marljivom štednjom uspete sebi da kupite kola iz snova, ona koja sam snimao u poslednjoj kampanji za mene će već biti demode. Ja idem tri koraka unapred i trudim se da vas frustriram. Glamur je zemlja u koju se nikada ne stiže. Drogiram vas novinom, a prednost novine je u tome što ona nikad ne ostaje nova. Uvek ima neka nova novina zbog koje prethodna postane stara. Naterati vas da balavite, to je moje sveto učenje. U mojoj profesiji niko ne želi da budete srećni, jer srećni ljudi ne konzumiraju.
Vaša patnja hrani trgovinu. U našem žargonu to se zove "postkupovno razočarenje". Hitno vam treba neki proizvod, ali čim dospe u vaš posed, hitno vam treba neki drugi. Hedonizam nije humanizam: to je cash flow.Šta je njegova deviza? "Trošim, dakle postojim." Ali da bi se stvorile potrebe, treba potpiriti ljubomoru, bol, nezadovoljstvo: to je moja municija. A vi ste moja meta.
Provodim život lažući vas, i debelo sam nagradjen za to."

Frederik Begbede "99 franaka"

 credits: © Callista Images

"Sve je privremeno: ljubav, umetnost, planeta Zemlja, vi, ja. Smrt je toliko neizbežna da sve odnosi iznenadno. Kako znati da baš ovaj dan nije poslednji? Verujemo da imamo vremena. A onda je odjednom gotovo, davimo se, vreme je isteklo. Smrt je jedini sastanak koji vam nije zabeležen u rokovniku.
Sve je privremeno i sve se kupuje. Čovek je proizvod, kao i svaki drugi, s ograničenim rokom upotrebe. Eto zašto sam odlučio da se penzionišem u trideset tri godine. To je, izgleda, savršeno doba da se vaskrsne."

Nil Gejmen "Američki bogovi"

artwork: Jörg Breu d. Ä. - Crucifixion 1524.g

“U celoj Bibliji Isus je samo jednom tipu obećao mesto pored sebe u raju. Ne Petru, niti Pavlu, nikome od tih tipova. Bio je to osudjeni lopov na gubilištu. Zato nemoj da omalovažavaš tipove koji čekaju smrtnu. Možda oni znaju nešto što ti ne znaš.”

Nil Gejmen "Američki bogovi"

artwork: Caroline Lahaise

“Da li bi poverovala da su svi bogovi koje su ljudi ikada zamislili još sa nama danas?”
“... Možda.”
“I da postoje novi bogovi tamo negde, bogovi kompjutera i telefona i čega već, i da svi oni misle da nema mesta za obe vrste na svetu. I da je neka vrsta rata veoma verovatna?”
“Sloboda da veruješ znači slobodu da veruješ u pogrešnu stvar. Kao što ti sloboda govora daje pravo da ćutiš.”
***
“Slušaj, bogovi umiru kada su zaboravljeni. Ljudi takodje. Ali zemlja je i dalje ovde.”
 “Znate, mislim da bih radije bio čovek nego bog. Nama ne treba da bilo ko veruje u nas. Mi svejedno guramo dalje. To je ono što radimo.”