Nil Gejmen "Američki bogovi"

artwork: Jörg Breu d. Ä. - Crucifixion 1524.g

“U celoj Bibliji Isus je samo jednom tipu obećao mesto pored sebe u raju. Ne Petru, niti Pavlu, nikome od tih tipova. Bio je to osudjeni lopov na gubilištu. Zato nemoj da omalovažavaš tipove koji čekaju smrtnu. Možda oni znaju nešto što ti ne znaš.”

Nil Gejmen "Američki bogovi"

artwork: Caroline Lahaise

“Da li bi poverovala da su svi bogovi koje su ljudi ikada zamislili još sa nama danas?”
“... Možda.”
“I da postoje novi bogovi tamo negde, bogovi kompjutera i telefona i čega već, i da svi oni misle da nema mesta za obe vrste na svetu. I da je neka vrsta rata veoma verovatna?”
“Sloboda da veruješ znači slobodu da veruješ u pogrešnu stvar. Kao što ti sloboda govora daje pravo da ćutiš.”
***
“Slušaj, bogovi umiru kada su zaboravljeni. Ljudi takodje. Ali zemlja je i dalje ovde.”
 “Znate, mislim da bih radije bio čovek nego bog. Nama ne treba da bilo ko veruje u nas. Mi svejedno guramo dalje. To je ono što radimo.”

Nil Gejmen "Američki bogovi"

"Ako se krećeš i deluješ u materijalnom svetu, onda i materijalni svet deluje na tebe. Bol žeže, kao što pohlepa truje, a požuda izgara."

Nil Gejmen "Američki bogovi"

source: link

“Biće to velika bitka.”
“To neće biti bitka. Ovde će se desiti samo promena paradigmi. To je potres. Modaliteti kao što je bitka, u jebenom su maniru Lao Cea.”
 Paradigme su se menjale. Osećao je to. Stari svet, svet beskrajne prostranosti i neograničenih resursa i budućnosti, sučeljavao se sa nečim drugim – mrežom energije, mišljenja i jazova.
Ljudi veruju, pomisli Senka. To je ono što ljudi rade. Oni veruju. A onda neće da preuzmu odgovornost za svoja verovanja; oni priznaju stvari, a ne veruju u ono što prizovu. Ljudi naseljavaju tamu duhovima, bogovima, elektronima, pričama. Ljudi izmišljaju, i ljudi veruju. A ta vera, ta kao kamen čvrsta vera, jeste ono što čini da se stvari dogadjaju.

Nil Gejmen "Američki bogovi"

photo: F.C. Gundlach

“To je sveto mesto”, reče Sreda. “To ti je američki način – moraju da daju ljudima izgovor da bi došli i obožavali. U današnje doba, ljudi ne mogu tek tako da dodju i gledaju planinu. Otud, ogromna predsednička lica gospodina Borgluma. Kada su bila isklesana, tada je bilo odobreno, i sada se mnoštvo ljudi dovozi da uživo vidi nešto što su do sada videli na hiljadu razglednica.”
***
 “Koji put da izaberem?” upita on. “Koji je bezbedan?”
“Kreneš li jednim, ne možeš ići drugim”, reče ona. “Ali nijedan put nije bezbedan. Kojim putem bi išao – putem teških istina ili putem lakih laži?”
“Istinama”, odluči. “Preveliki sam put prešao da bih slušao još laži.”
Izgledala je tužno. “To će imati svoju cenu, onda”, reče ona.
“Platiću je. Koja je cena?”
“Tvoje ime”, reče ona. “Tvoje pravo ime. Moraćeš da mi ga daš.”