Mirjana Bobić Mojsilović "Majke mi bajka"

 

painting: Sidarth Chaturvedi

"Priznajem: uhvatila sam sebe kako sam vrlo brzo počela da se ponašam kao sve žene slavnih pisaca. Polagala sam prava na Djordja. Da, on je moj, moj i samo moj! Tako sam to osećala. Sve što je on, uključujući njegovo lice, telo, njegovo srce, njegov roman i njegovu rastuću slavu, sve to je bilo u vezi sa mnom i bilo je moje. Moje! Moje! Htela sam da to nekako svima bude jasno čim nas vide zajedno. Zajedno smo u tome svemu, od početka, ja i moj dragi, jedini, voljeni. Htela sam da budem neka vrsta ultimativne rampe, pametni selektor njegovog života, da budem neko ko se pita o svemu, htela sam da budem deo tog uspeha, komad priče, htela sam svoju važnu, tako reći profesorsku ulogu u njegovoj novoj biografiji. Htela sam da svi znaju da sam muza. Da sam ja muza."

Mirjana Bobić Mojsilović "Majke mi bajka"

 photo: Carolinexpaige

"Knjige, drage knjige. Složene po temama, po epohama, po žanrovima, naslagane pored mog kreveta, bez reda, u svakom kutku mog prostora bile su knjige. Šarene, crvene, u kožnom povezu, kompleti, mekih korica, otvorene, raskupusane, sa obeleživačima stranica i bez njih, knjige koje su služile i kao stalci za lampe i čajni stočići, knjige koje sam čitala, podvlačila, ostavljala i one kojima sam se vraćala, knjige koje sam volela, lude, melanholične, nestvarne i tužne, i koje sam pozajmljivala i one koje sam čuvala kao najveće blago, knjige, drage knjige koje su mom životu dale okvir, smisao, radost, teme, snagu i tanane odgovore, knjige, knjige koje su me dizale i spuštale, koje su uvek bile moji najveći prijatelji, moja najbolja, najesencijalnija zabava.Koje su mi toliko puta bile zamena za društvo mojih drugarica koje su radile, ili dojile, ili putovale, dok sam ja vapila za prijateljima. Knjige koje su mi bile zamena za psihoanalitičara, zamena za ljubavnika, moj vrhunski provod i izvanredno društvo, knjige koje su me sprečavale da ceo moj život rpetvorim u užasan jauk "Nikada nisam bila voljena!" ili "Nikom ništa nikada nisam stvarno značila!""

Mirjana Bobić Mojsilović "Majke mi bajka"

foto: Snježana Josipović

"Žene uvek misle da je stvar u njima, da nešto sa njima nije u redu, da one treba da se menjaju, da se prilagode, da se napnu, da bi stvari ponovo štimale. Da treba da slabe, ofarbaju kosu, urade nešto sa svojim licem, da naprave neki skandal, da svog muškarca učine ljubomornim kako bi mu ponovo privukle pažnju."

"Dosada, višak slobodnog vremena, ili slobodno vreme koje nije koncipirano kao stvaranje, kao druženje ili bavljenje sobom, idealno je polje za razvoj nesrećnih misli, od lakomislenosti do patološke ljubomore, od samozavaravanja do superkritičnosti prema drugima. Takodje, idealno je za depresiju."

Mirjana Bobić Mojsilović "Majke mi bajka"

 art credits: Atra Virago

"Nedelja od posle ručka pa na dalje, čista je katastrofa. Depresija. Čekanje.Izgubljeno vreme. Tišina i sporost. Varenje. Sumrak, teži nego bilo koji drugi. Žene peglaju nedeljom, zar ne? Ili farbaju kosu. Muškarci spavaju ili gledaju sportske kanale. Mnoge kuvaju za dane koji dolaze."

"Odjednom, osećala sam se kao da sam ja u trećoj klasi "Titanika" koji tone, a on, na čamcu za spasavanje, sa sve muzičkim triom koji se takodje spasao i koji im, njima, svim tim srećnicima svira, dok mi tonemo, dok voda neumoljivo plavi naše kabine u koje smo, iza zaključanih rešetki, sterani kao životinje. Čovek u takvom trenutku koristi prezir kad nema šta da kaže, verovatno pokušava da ismeje tu scenu, da bude ciničan, da bagateliše sve što zna, da se, smejući se nedostižnom, u stvari smeje sam sebi."