Nil Gejmen "Američki bogovi"

source: link

“Biće to velika bitka.”
“To neće biti bitka. Ovde će se desiti samo promena paradigmi. To je potres. Modaliteti kao što je bitka, u jebenom su maniru Lao Cea.”
 Paradigme su se menjale. Osećao je to. Stari svet, svet beskrajne prostranosti i neograničenih resursa i budućnosti, sučeljavao se sa nečim drugim – mrežom energije, mišljenja i jazova.
Ljudi veruju, pomisli Senka. To je ono što ljudi rade. Oni veruju. A onda neće da preuzmu odgovornost za svoja verovanja; oni priznaju stvari, a ne veruju u ono što prizovu. Ljudi naseljavaju tamu duhovima, bogovima, elektronima, pričama. Ljudi izmišljaju, i ljudi veruju. A ta vera, ta kao kamen čvrsta vera, jeste ono što čini da se stvari dogadjaju.

Nil Gejmen "Američki bogovi"

photo: F.C. Gundlach

“To je sveto mesto”, reče Sreda. “To ti je američki način – moraju da daju ljudima izgovor da bi došli i obožavali. U današnje doba, ljudi ne mogu tek tako da dodju i gledaju planinu. Otud, ogromna predsednička lica gospodina Borgluma. Kada su bila isklesana, tada je bilo odobreno, i sada se mnoštvo ljudi dovozi da uživo vidi nešto što su do sada videli na hiljadu razglednica.”
***
 “Koji put da izaberem?” upita on. “Koji je bezbedan?”
“Kreneš li jednim, ne možeš ići drugim”, reče ona. “Ali nijedan put nije bezbedan. Kojim putem bi išao – putem teških istina ili putem lakih laži?”
“Istinama”, odluči. “Preveliki sam put prešao da bih slušao još laži.”
Izgledala je tužno. “To će imati svoju cenu, onda”, reče ona.
“Platiću je. Koja je cena?”
“Tvoje ime”, reče ona. “Tvoje pravo ime. Moraćeš da mi ga daš.”

Nil Gejmen "Američki bogovi"

“Nijedan čovek nije ostrvo”, izjavio je Don, i pogrešio je. Da nismo ostrva, bili bismo izgubljeni, udavljeni u tragedijama drugih i obratno. Izolovani smo (reč koja znači bukvalno, setite se, ‘pretvoreni u ostrvo’) od tragedija drugih, našom ostrvskom prirodom i repeticionim oblikom i formom priča. Oblik se ne menja: bilo jedno ljudsko biće koje se rodilo, živelo, a onda, na ovaj ili onaj način, umrlo. Eto. Detalje možete popuniti iz sopstvenog iskustva. Neoriginalna kao i svaka druga priča, jedinstvena kao i svaki drugi život. Životi su snežne pahulje – formiraju šare koje smo već videli, jedna slična drugoj kao grašak u mahuni (a da li ste ikada zbilja pogledali grašak u mahuni? Mislim, zbilja pogledali? Nema šanse da biste zamenili jedno zrno za drugo, posle bližeg proučavanja od jednog minuta.)

"Američki bogovi" Nil Gejmen

Mogu da poverujem u stvari koje su istinite i da poverujem u stvari koje nisu istinite i mogu da verujem u stvari za koje niko ne zna da li su istinite ili ne. Mogu da verujem u Deda Mraza i uskršnjeg zeku i Merilin Monro i Bitlse i Elvisa i Mister Eda. Slušaj – verujem da se ljudi mogu usavršavati, da je znanje beskrajno, da svetom vladaju tajni bankarski karteli i da ga redovno posećuju vanzemaljci, oni dobri koji liče na izborane lemure i oni zli koji sakate stoku i hoće našu vodu i naše žene. Verujem da je budućnost očajna i verujem da je budućnost kul i verujem da će se jednog dana žena beli bizon vratiti i svima će sve po spisku. Verujem da su svi muškarci samo veliki dečaci sa dubokim problemima u komunikaciji i da se opadanje stope dobrog seksa u Americi poklapa sa opadanjem broja drajv-in bioskopa od države do države. Verujem da su svi političari beskrupulozni lupeži, a i dalje verujem da su oni bolji od alternative. Verujem da će Kalifornija da potone u more kada udari veliki zemljotres, dok će se Florida rastopiti u ludilu i aligatorima i toksičnom otpadu. Verujem da antibakterijski sapun uništava naš imunitet na prljavštinu i bolesti tako da će nas jednog dana sve zbrisati obična prehlada, kao Marsovce u Ratu svetova. Verujem da su najveći pesnici prošlog veka bili Edit Sitvel i Don Markiz, da je žad zapravo osušena zmajeva sperma, i da sam pre par hiljada godina u prethodnom životu bila jednoruki sibirski šaman. Verujem da budućnost čovečanstva leži u zvezdama. Verujem da su slatkiši zaista imali bolji ukus kada sam bila mala, da je u aerodinamičnom smislu nemoguće da bumbar leti, da je svetlost i talas i čestica, da negde postoji mačka u kutiji koja je i mrtva i živa u isto vreme (iako, ako uskoro ne budu otvorili kutiju da bi je nahranili, biće samo mrtva na dva različita načina), i da postoje zvezde u svemiru koje su milijardama godina starije od samog svemira. Verujem u ličnog boga koji pazi na mene i brine i nadgleda sve što radim. Verujem u neličnu boginju koja je pokrenula univerzum, i otišla da se druži sa drugaricama i čak ni ne zna da sam ja živa. Verujem u prazan i bezbožni univerzum neobaveznog haosa, pozadinske buke, i proste lude sreće. Verujem da svako ko kaže da je seks precenjen jednostavno isti nije upražnjavao kako treba. Verujem da je svako ko tvrdi da zna o čemu se sve radi kadar da laže i o malim stvarima. Verujem u potpuno poštenje i prihvatljive društvene laži. Verujem u ženino pravo da izabere hoće li da rodi, u bebino pravo da živi, i da, iako je svaki ljudski život svetinja, ne postoji ništa loše u vezi sa smrtnom kaznom ako možeš u potpunosti da veruješ pravnom sistemu, i da niko osim morona ne bi ikada poverovao pravnom sistemu. Verujem da je život igra, da je život okrutna šala, i da je život ono što ti se dešava dok živiš i da bi onda mogao makar da se opustiš i uživaš.”