Djakomo Kazanova "Dvoboj"

 photo: Nlat

"Kada je pomislio da bi se moglo raditi o dvoboju, počeo je strahovati za život Venecijanca. Od njega je sada zavisilo hoće li brže bolje otići kralju da mu sve ispriča, i tako do dvoboja ne bi ni došlo, pa bi uklonio opasnost koja je pretila njegovom prijatelju, da izgubi život ili slobodu. Ali on nije tako postupio: da je to učinio, bio bi podlac, krivokletnik, kukavica, izdajnik, ukratko - lažni prijatelj.
Istinski prijatelj ne ume da uradi ništa drugo osim da potpuno udovolji svome prijatelju, i smatra da je ružno sve ono što bi se nekome drugom učinilo da je bolje učiniti drugačije. Istinski prijatelj je veličanstven u stvarima u kojima korist ili slava ne dozvoljavaju da se govori otvoreno. Sasvim je lako objasniti mu i staviti do znanja ono što čovek ne želi da mu pokaže, ni da mu kaže, a on se zbog te uzdržanosti ne vredja, niti se manje usrdno trudi nego što bi se trudio da je njegov prijatelj bio potpuno otvoren i pouzdao se u njegovu diskreciju. Istinski prijatelj, ukratko, ne može biti zadovoljan sobom ukoliko ne zadovolji onoga za koga treba nešto da uradi, i nema od toga druge koristi osim koristi prijatelja zbog kojeg sve to čini.

Lažni prijatelj, na protiv, nikada nije zadovoljan onim što se od njega traži. Stalno nešto ćutke razmišlja, uvek nalazi neku ličnu korist u stvarima koje mu povere i uvek krišom smera nešto što se ne bi usudio da prizna. Kada valja proniknuti u suštinu stvari, on ih obavlja ad verbum, a kada se treba doslovno držati svake reči, on počinje da izmišlja nekakve finese. Uvek je, ili pogrešno pročitao, ili pogrešno shvatio - i nikad mu kao nije dovoljno objašnjeno."