"Stalker" Tarkovski

- Umukni! Providan si! Nije te briga za ljude! Samo zarađuješ novac koristeći našu čežnju! Nije stvar u novcu. Ti ovde uživaš, ti si ovde bog otac! Ti, licemerna gnjido, odlučuješ ko će živeti, a ko će umreti. On još odabira!Sada shvatam zašto stalker ne ulazi sam u sobu. Vi se ovde opijate vlašću, tajnom, autoritetom! Kakve tu još mogu biti želje?
-  Nije istina! Vi.. vi se varate! Stalker ne sme da uđe u sobu, stalker ne sme da uđe u Zonu u cilju koristi. Da, u pravu ste, ja sam gnjida. Nisam ništa uradio u ovom svetu, niti išta mogu. Jai  ženi nisam mogao ništa dati. Čak ni prijatelje ne mogu imati. Ali ne oduzimajte mi moje! Meni su i  tako sve odneli tamo iza bodljikave žice. Sve moje je ovde. Shvatate li? Ovde, u Zoni! Moja sreća, moja sloboda, dostojanstvo, sve je ovde! Dovodim ovde ljude poput mene, nesrećne i izmučene. Ljude koji nemaju čemu da se nadaju. A ja im mogu pomoći! Niko im ne može pomoći, samo ja, gnjida, mogu! Od sreće spreman sam da zaplačem, što mogu da im pomognem. I to je sve. Više mi i ne treba.
 - Ne znam.. može biti. Sve jedno, izvini, samo…ti si zaista jurodiv! Nemaš pojma šta se ovde radi. Zašto misliš da se Bodljikavo Prase obesio?
-   Zbog Zone.. došao je ovde u cilju koristi. Brata je izgubio zbog novca.
-   Znam, znam… ali zašto se obesio? Zašto nije došao još jednom, ne za pare, vež za brata? Kao pokajanje.
-  Hteo je… ne znam. Za nekoliko dana se obesio.
-  Shvatio je da se ovde ne ispunjavaju obične želje, već samo one skrivene, a ne nešto što možeš vikati iz sveg glasa. Ovde se događa samo ono što je u skladu sa tvojom prirodom, tvojom suštinom, o čemu ništa ne znaš. Ali ona je u tebi, i ceo život upravlja tobom! Ništa ti, nisi shvatio. Nije pohlepa savladala Bodljikavo Prase. On bi po ovom mulju na kolenima puzao da vrati brata! A dobio je samo gomilu novca i ništa drugo. Zato što on to jeste. A savest, duševna patnja, to je sve izmišljeno. Shvatio je to i obesio se. Ja ne idem u tvoju sobu. Nežu svoje đubre nikome na glavu da prosipam. Čak ni tvoju. A onda, kao Bodljikavo Prase, u omču da uđem. Radije ću se u svojoj vili opijati tiho i mirno. Ne, veliki zmaju, lose se ti u ljude razumeš, ako takve poput mene u Zonu vodiš.