"Kada se probudim i prsti su mi ukoceni, skoro sam sasvim siguran da sam sanjao svoje detinjstvo. Poljana na kojoj smo se igrali, poljana na kojoj je sve bilo otkriveno i sve bilo moguce. Toliko bi dugo trcali, da smo mislili da pljujemo krv. Za mene je to zvuk detinjstva, zadihanost i cipele koje struzu tvrdu zemlju."
No comments:
Post a Comment