Haruki Murakami "Sputnik ljubav"

 photo: Haq

"- Nekada davno, u Kini, gradovi su bili opasani visokim zidinama, na kojima je bilo nekoliko velicanstvenih kapija. Smatralo se da kapije imaju veliko znacenje. Nisu to bila tek vrata kroz koja ljudi ulaze i izlaze, vec se verovalo da u njima prebiva duša grada. ili, bar, da bi ona tu trebalo da prebiva. Baš kao što su ljudi u srednjevekovnoj Evropi podizali crkve i trgove kao mesta na kojima kuca srce grada. Zato je u Kini i danas ocuvano mnoštvo velelepnih kapija. A da li znaš kako su se u drevnoj Kini podizale kapije?

- Ne znam, rekla je Sumire.

- Ljudi bi dovukli kola do nekadašnjih bojnih polja, i skupili bi koliko god bi mogli da nadu razbacanih ili zakopanih izbelelih kostiju. Pošto je to zemlja sa dugom istorijom, nisu oskudevali u starim bojnim poljima. Onda bi, na ulazu u grad, podizali kapije sa kostima uzidanim u njih. Naime, nadali su se da ce im izginuli ratnici, pošto bi im bio ocitan pomen za pokoj duše, braniti grad. Ali, tu se prica ne završava. Kad bi podigli kapiju, doveli bi nekoliko zivih pasa i priklali ih nozem, a onda poprskali kapiju njihovom još toplom krvlju. I tek kada se sjedine suve kosti i sveza krv, drevne duše umrlih bi stekle magijsku moc. Tako se mislilo."